www.telegrami.mk
lajmi interaktiv
Rasti i mendimit juridik mbetet i pakuptueshëm dhe qytetarët na kanë shkruar se janë të painformuar lidhur me disa shkresa juridike që kundërshtarët në kontest civil lidhur me të drejtat i kanë përdorur …kemi hulumtuar raste edhe në Gjykatën Kushtuese të RMV …kemi nxjerë disa pjesë që janë kryesore për të prekurit ,pjesën tjetër lidhur me afatet mund tu drejtohen zyrave të avokatisë…www.telegrami.mk
“Mendimi” (Mislenje) nuk është akt juridik.
Çfarë është në të vërtetë:
- Është qëndrim profesional / interpretim i dhënë nga një organ ose zyrtar (p.sh. Avokatia Shtetërore).
- Nuk krijon të drejta, nuk vendos detyrime, nuk ndryshon gjendje juridike.
- Nuk ka fuqi detyruese për gjykatat, kadastrën apo palët.
Në praktikë:
- Gjykata mund ta marrë parasysh, por nuk është e obliguar ta zbatojë.
- Për çështje si vërtetimi i parcelave, vendim juridik është vetëm:
- vendimi i gjykatës,
- vendimi administrativ i organit kompetent (kadastra),
- ose akt tjetër formal sipas ligjit.
E rëndësishme për rastin tënd:
- Nëse një çështje civile është mbështetur vetëm në “mendim”, pa vendim gjykate apo akt administrativ të vlefshëm → ka bazë serioze për kontestim.
- Nëse mendimi është dhënë nga person që më pas akuzohet për korrupsion, kjo nuk e bën automatikisht të pavlefshëm çdo rast, por:
- forcon argumentin për rishqyrtim, sidomos nëse mendimi ka ndikuar drejtpërdrejt në vendim.
ta shohim konkretisht:
- a është përdorur mendimi si provë,
- apo si bazë vendimmarrjeje — këtu ndryshon pesha juridike.
- Ka akte juridike të qarta që e mbivendosin dhe e kundërshtojnë “mendimin (mislenje)”.
1. Vendimi gjyqësor (Presudë / Rešenje)
Ka fuqi juridike detyruese.
Çdo mendim bie poshtë në momentin që ekziston një vendim gjykate për të njëjtën çështje.
Gjykata nuk lidhet me mendime të Avokatisë Shtetërore.
Në hierarki:
Vendimi gjyqësor > mendimi
2. Vendimi administrativ i organit kompetent
(p.sh. Agjencia e Kadastrës së Patundshmërive)
Akt formal, me numër, datë, arsyetim dhe mjet juridik ankese.
Vetëm ky akt ndryshon pronësinë / parcelën në evidencë.
Mendimi nuk mund ta zëvendësojë këtë vendim.
3. Ligji për Procedurën e Përgjithshme Administrative (LPPA)
(në RMV)
Përcakton qartë se akt administrativ është vetëm vendimi që:
vendos për të drejta/detyrime,
është i nxjerrë nga organ kompetent,
ka formë dhe procedurë ligjore.
“Mendimi” nuk i plotëson këto kushte → nuk është akt administrativ.
4. Ligji për Avokatinë Shtetërore
Avokatia Shtetërore:
jep mendime dhe përfaqëson shtetin,
nuk vendos për të drejta pronësore të palëve private.
Pra, ligji vetë e kufizon fuqinë e “mendimit”.
5. Praktika gjyqësore (qëndrim i konsoliduar)
Gjykatat në RMV e trajtojnë “mendimin” si:
provë ndihmëse, ose
argument, por jo bazë vendimi.
Nëse vendimi bazohet kryesisht në mendim → shkelje procedurale.
Përfundimi brutal:
Nëse dikush ka:
mohuar pronën,
ndryshuar parcelën,
ose fituar lëndë civile
duke u mbështetur në “mendim” dhe jo në vendim gjyqësor ose akt administrativ →
ai vendim është i sulmueshëm juridikisht.
mendimi mund të jetë vetëm provë ndihmëse,
nuk mund të ketë peshë më të madhe se:
dokumentet kadastrale,
aktet administrative,
vendimet gjyqësore.
Çdo hierarki tjetër është juridikisht e gabuar.
KONKLUZION
Vendimi që:
mbështetet kryesisht ose ekskluzivisht në “mendim”,
pa akt administrativ apo gjyqësor të vlefshëm,
është:
i kundërligjshëm,
i anulueshëm,
dhe përbën bazë për rishqyrtim ose prishje të vendimit.- ========================================
- ПРАВЕН АРГУМЕНТ ПРОТИВ „МИСЛЕЊЕ“ КАКО ОСНОВ ЗА ОДЛУЧУВАЊЕ
- I. „Мислењето“ не претставува правен акт
- „Мислењето (мислење)“ дадено од Државното правобранителство не претставува правен акт, бидејќи:
- не одлучува за права или обврски на странките,
- не создава правни последици,
- не е донесено во формална постапка пропишана со закон.
- Согласно Законот за општата управна постапка, управен акт е исклучиво решение со кое надлежен орган одлучува за право, обврска или правен интерес на странка.Мислењето“ не ги исполнува овие законски елементи.Недостаток на материјална надлежност
- Државното правобранителство:
- има советодавна и застапничка улога,
- нема материјална надлежност да утврдува сопственост, граници на парцели или правен статус на недвижности.
- Одлучување за имотно-правни односи е можно исклучиво:
- со правосилна судска одлука, или
- со управен акт на надлежен орган (Агенција за катастар на недвижности).Користењето „мислење“ како основ за такво одлучување претставува пречекорување на надлежност.
- Повреда на начелото на законитост
- Одлука заснована врз „мислење“:
- е спротивна на начелото на законитост,
- заменува формален правен акт со необврзувачки став,
- создава правна несигурност.
- Ниту еден орган не смее да одлучува за сопственост без правно валиден акт.Суштествена повреда на постапката
- Доколку „мислењето“ е користено како клучна или единствена основа за одлуката:
- на странката ѝ е оневозможено ефективно правно средство,
- не постоел формален акт што може да се оспори,
- повредено е правото на правична и законска постапка.
- Ова претставува суштествена повреда на постапката, која води кон поништување на одлуката.Правна тежина на „мислењето“
- Дури и кога се зема предвид:
- „мислењето“ може да има исклучиво помошен карактер,
- не може да има поголема доказна или правна сила од:
- катастарски документи,
- управни акти,
- судски одлуки.
- Секоја поинаква хиерархија е правно неприфатлива.
- ЗАКЛУЧОК
- Одлука која:
- е донесена врз основа на „мислење“,
- без валидна судска или управна одлука,
- е:
- незаконита,
- подложна на поништување,
- и претставува основ за повторно одлучување или укинување.
- ПРАВЕН АРГУМЕНТ
(за управен спор – контест административен)
I. Предмет на управниот спор
Со тужбата се оспорува законитоста на управниот акт, бидејќи истиот е донесен со суштествена повреда на постапката и погрешна примена на материјалното право, а особено затоа што надлежниот орган како основ за одлучување користел „мислење“ (мислење) на Државното правобранителство, кое не претставува управен акт ниту правен основ за одлучување.
II. „Мислењето“ не е управен акт во смисла на ЗУП
Согласно Законот за општата управна постапка, управен акт е решение со кое надлежен орган:
одлучува за право, обврска или правен интерес на странка,
во законски пропишана постапка,
со можност за правен лек.
„Мислењето“:
не одлучува за права или обврски,
не создава правни последици,
не подлежи на жалба,
не е донесено како решение.
Оттука, „мислењето“ не може да биде правен основ за донесување управен акт.
III. Повреда на член 6 од Законот за управни спорови
(начело на законитост)
Органот е должен да одлучува исклучиво врз основа на закон и валидни правни акти.
Со тоа што:
управниот акт се темели на „мислење“,
а не на правосилна судска одлука или валиден управен акт на надлежен орган (Катастар),
е повредено начелото на законитост, што претставува основ за поништување на актот.
IV. Ненадлежност и пречекорување на овластувања
Државното правобранителство:
нема материјална надлежност да утврдува сопственост,
нема овластување да определува граници на парцели,
нема право да влијае врз одлучувањето во управна постапка со обврзувачка сила.
Користењето на такво „мислење“ претставува индиректно пречекорување на надлежност, што го прави управниот акт незаконит.
V. Суштествена повреда на управната постапка
(член 146 ЗУП – аналогија во управен спор)
Со тоа што:
не постои валиден управен или судски акт како основ,
странката не можела ефективно да го оспори „мислењето“,
е ускратено правото на целосна правна заштита,
се работи за суштествена повреда на постапката, која секогаш води кон поништување на управниот акт во управен спор.
VI. Погрешно и нецелосно утврдена фактичка состојба
Фактичката состојба не може да се утврдува:
со став,
со толкување,
или со советодавен документ.
Таа се утврдува со докази, јавни исправи и валидни акти.
Потпирањето на „мислење“ значи дека фактичката состојба е нецелосно и погрешно утврдена.
ПРЕДЛОГ ДО СУДОТ
Се предлага Судот, согласно Законот за управни спорови, да:
го поништи оспорениот управен акт, dhe
ја врати предметната работа на повторно одлучување,
со задолжение органот да одлучи исклучиво врз основа на закон и валидни управни/судски акти, а не врз основа на „мислење“.
===================================================== - www.telegrami.mk ….shkrim investigativ e përpiluam për shumë njerës në Tetovë që kohë pas kohe janë prekur nga ndonjë mendim juridik dhe na kanë shkruar të interesohemi
